Fasada materijalnih stvari

Kada covek nema novac, jedino na cega misli je novac. Ako se novac pojavi, fokus je premesten sa nemanja novca na sve vise i vise novca. Ili fokus kod coveka ostane na trazenju jos vise i vise para, bogatstva, imovine, materijalnog, ili... Ili se probudi svest da osim novca covek nema nista. A da isti taj novac ne kupuje nista - nista vredno zivljenja.
Sta je to sto je vredno naseg zivota, trenutka, osmeha?
Zasto tako cesto vidim beskucnike na biciklu kako bagraju po kantama i pevaju, cak znaju i da dobace nesto sa iskrenim osmehom. I zasto tako cesto vidjam tuzna lica bogatih ljudi, ili generalno ljudi koji imaju prihode i normalan zivot?
Materijalno nikada nisam smatrala srecom, ali bez novca danas niko ne moze da prezivi, potreban nam je za sve, a svaka zdrava osoba moze da ga u nekoj meri zaradi i pruzi sebi onoliko koliko misli da zasluzuje. Da je novac sreca mnogo cesce bih vidjala radosne ljude nego one tuzne. Mozda ce zvucati cudno, ali mnogo redje sretnem beskucnika nego skucenog coveka koji ima normalan zivot.
Zasto smo u sustini nesrecna i nezadovoljna bica?
Jutros dok sam pila kafu i divila se lepom svezem jutru (moram priznati jedini deo dana tokom leta koji volim) razmisljala sam koliko smo mi nezahvalna bica, ne nesrecna - NEZAHVALNA!

Zasto se podrazumeva da se ujutru probudis, zasto mislis da trebas i dalje da imas savrsen vid, zasto se podrazumeva da imamo ruke, noge, savrseno zdravlje, sluh, njuh? I na kraju, zbog cega se podrazumeva da svakog dana trebamo da dobijemo novu sansu zvanu ZIVOT?
Olako shvatamo istinsko bogatstvo, ono nas ne ispunjava i ne cini srecnim. Pitam se zasto nas toliko vise ispunjava ono spoljasnje bogatstvo, moc, imovina, novac?
Neko se smeje Oshu, neka se smeje. Ali nema vece istine u toj njegovoj tezi da prazni ljudi grade bogatsvo oko sebe, a unutar sebe siromastvo neverovatnih razmera.
Nemam nista protiv lepih stvari, lepog zivota, lepe kuce, odece, putovanja... Ali nista tuznije od coveka koji ima sve to spolja, a u sebi nosi nemir i prazninu. Svaki covek na ovoj planeti imao je svrhu, svoju sopstvenu svrhu koju je odbacio zbog drustva, roditelja, vere, straha.
Kada covek time odbaci i samoga sebe moze da se usreci malo sa novcem i nekim materijalnim tricama, ali to vam je kao da krecite preko stare fasade, izgleda lepo samo na oko, ali ako malo zagrebete pocece da se lomi i otpada u komadima.

Zahvalnost

Postoji mana kod coveka zvana: U sadasnjem trenutku nisam zadovoljan sobom. Nismo toga svesni sve dok ne pogledamo recimo nase fotografije pre pola godine, godinu dana, pet godina. Sta se tada desi? Shvatimo koliko smo bili divni i savrseni u svojoj ne savrsenosti, a nismo toga bili svesni. Trazili smo mane u licu, kosi, nogama, osmehu.
Nismo se radovali trenutku, sebi, godinama koje imamo. Videli smo samo mane. Prodje vreme, pogledamo se tj nas na fotografijama i shvatimo koliko smo bili da ne kazem glupi i nesvesni.
Nije kasno da se bas sada pogledas i kazes sebi da si najdivnije stvorenje koje poznajes. Reci sebi: Ja sam najsrecniji covek kog poznajem! Ne sutra, ne za 5 godina, ne posle ispunjenih milion uslova! BAS SADA!
Ti jesi najsrecnija osoba koju poznajes ako si jutros imao dorucak, otvorio svoja dva poklona - oci, obavio sve sto imas od obaveza ili leskario slusajuci usima kisu kako pada. Ti jesi srecan covek, postoji samo jos nesto: AKO TO NE VIDIS ZNACI DA SI NEZAHVALAN.